na neki moj nacin

Kakvo smaranje...prosto da ne znam sta da mislim... evo ode 8 godina , i zavrsila sam najzad osnovnu , polozila prijemni , uskoro cu se upisati u skolu koju zelim...sve tako ide lepo , a ja opet -smorena , i neispunjena svojim zivotom... Kako brzo prolazi vreme , jedva sam cekala da se zavrsi sve , da nikoga vise ne vidim , da jednostavno pobegnem od svega... ali evo kada sada pogledam , znam , da se od zivota ne moze pobeci...naprosto , i mogu , ali ne mogu pobeci od sebe , i same pomisli da me sve to prati , i da je sve tu pored mene , i uspomene , i zelje , i snovi , i svakodnevni dogadjaji...sve je jednostavno tu...nista se ne pomera , sve samo stoji... ali , znam i zasto...zato sto ja stojim...cekam sve da dodje samo od sebe..da padne sa neba...a ja-ja nista ne radim...nemam ni zelju da ista ucinim , sva sam potonula...ali u sebe...pa svi bi...kada stanem , osvrnem se iza sebe , jeste klinka sam , i sa svojih 15 godina da kazem , ali istina je , sve sto sam radila , i ucila , i plakala , i trcala , i skakala , i sve , sve sam radila zbog drugih , nista meni nije ostalo , nikada da kazem "E sada sam zadovoljna" ne , toga nije bilo , moje zelje i snove su drugi istrosili..sve sto sam ikada zelela , drugi su dobili , a tada , tada nisam stajala , tada sam se mucila , opet - zbog drugih...a zasto? da me neko svaki dan zeza , da me zove samo kada mu je nesto potrebno ,i da se ista ta osoba ponasa kao-moj najbolji prijatelj...ma daj...ne zelim sebe da lazem...Tako je , znam ja to...i sada , dosao je raspust...ici cu sa mojima na odmor...sama - tj. bez ikakvog drustva...moja sestra ide sa svojom najboljom drugaricom...a ja...? Pa evo , mozda mi ovo i malo pomogne...evo ja cu , da plivam , da ronim , da gledam u more i slusam muziku...da jednostavno pogledam u nebo , i jednom u zivotu , pomislim samo na sebe i kazem :"Zadovoljna sam" , bez razloga , bez ikakvog povoda , jendostavno tako , da bih se ja osecala makar malo bolje...ovog leta cu se zagubiti u nekoj dobroj knjizi...umasto u mojim snovima , koje sanjam budna...to i jeste moj najveci problem , sto ne zelim da zivim u svetu...lakse mi je , a i lepse da zivim u nekim mislima bez kraja....